Lečenje zavisnost od kokaina podrazumeva kompleksan i dugotrajan proces. U odnosu na zavisnost od opijata koja je do skora bila vodeća zavisnost od psihoaktivnih supstanci zbog koje su se pacijenti javaljali psihijatrima-adiktolozima, poslednjih godina primat preuzima kokain i alkohol kao najrasprostranjenije hemijske zavisnosti na tlu naše zemlje. Zavisnost od kokaina je ozbiljan problem koji može imati negativan uticaj na zdravlje, životni stil i odnose zavisnika.
Kokain je snažni, kratkotrajni psihostimulans koji je sredinom 19.veka po prvi put ekstrahovan iz lista Erythroxylon koka žbuna koji primarno raste u Peruu i Boliviji. Čist kokain je prvi put primenjen kao lokalni anestetik tokom 1880.god. pri operacijama oka, uha i grla zbog njegove mogućnosti da obezbedi anesteziju i efekta vazokonstrikcije i zaustavljanja krvarenja. Ilegalno se prodaje u formi belog praha, a koristi se najčešće ušmrkavanjem, pušenjem i intravenski. Česta upotreba ove droge dovodi do razdražljivosti, zbunjenosti, paranoje i panike. Fizička i psihička iscrpljenost nastaje zbog istrošenosti zaliha stimulativnih materija koje se prirodno stvaraju u mozgu, kao i nedostatka sna i hrane.
Krek je čista kokainska baza sa bržim i jačim dejstvom na mozak od kokaina. Prodaje se u obliku žućkasto-belih komadića sličnih vosku ili kao bela zrnca. U tom obliku se puši paljenjem komadića i pušenjem dima prilikom čega dolazi do karakterističnog pucketanja, od čega i potiče naziv krek (crack-eng. pucketati).
Kratkotrajni efekti upotrebe kokaina ispoljavaju se u vidu lažnog osećaja snage, svemoći. Dejstvo kokaina je kratko-oko 30 minuta nakon čega dolazi do postepenog pada raspoloženja i razvoja tzv. postkokainske depresije.
Krek deluje za otprilike 10-ak minuta izazivajući snažan osećaj uzbuđenja ali sve to prati i vrlo brzo „spuštanje“ kada se konzument oseća veoma depresivno, a neretko je i agresivnog reagovanja uz sklonost suicidu. Ovo osećanje najprisutnije je u prvih 24 časa.
Dugotrajne posledice odnose se na jaku psihičku zavisnost, ponekad već posle prvog iskustva. Intenzivno ušmrkivanje kokaina može oštetiti sluznicu nosa koja dovodi do curenja iz nosa koje je slično prehladi, krvarenja iz nosa a nekada dolazi i do uništenja nosne pregrade.
Često korisnici ovih droga pate od uznemirenosti, paranoje, depresije, iscrpljenosti ili potpunog gubitka samopoštovanja ili samokontrole. Mogu nastupiti teške psihijatrijske komplikacije tzv. „kokainsko ludilo“ za koje su karakteristične „kokainske bube“ tj. halucinacije sitnih buba koje gamižu kroz kožu. Ova halicunacija je do te mere živa i stvarna za zavisnika da on ponekada seče kožu sa ciljem da ih izvadi. Velike količine uzetog kokaina uzrok su čestih smrtnih ishoda jer srce prestane da radi ili zbog krvarenja u mozgu. Problemi u seksualnom funkcionisanju su prateći problemi korisnika ove droge. Konzumiranje kokaina tokom trudnoće dovodi do teškog oštećenja intelektualnih funkcija deteta „kokainske bebe“.
Osobe koje su zavisne od kokaina često ovu drogu kombinuju sa alkoholom pri čemu nastaje jedinjenje cocaethylene. Efekti ovog jedinjenja traju duže i po organizam su toksičniji. Kombinacija ovih supstanci može rezultirati smrću.
Kako se leči zavisnost od kokaina?
Lečenje zavisnosti od kokaina je složen proces. Naime, kokainska zavisnost i zloupotreba kokaina predstavljaju kompleksan problem čije lečenje podrazumeva psiho-biološki, socijalni i farmakološki pristup.
Detoksikacija je prvi korak u lečenju zavisnosti od kokaina.
Tokom detoksikacije pacijent se tretira simptomatskom terapijom u cilju umanjenja apstinencijalnog sindroma i žudnje za supstancama. nakon čega se priprema za postepeni ulazak u drugu fazu lečenja, a to je započinjanje psihoterapijskog procesa. Sprovode se grupna i individualna psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna terapija-fokusirana na prepoznavanje negativnih misli i ponašanja i razvoj novih zdravih navika, motivaciona terapija-fokusirana na motivisanje osobe da promeni svoje ponašanje i da se pridržava lečenja) uz savetodavni rad koji je usmeren na izmene životnog stila.
