Sezonska depresija poznata i kao sezonski afektivni poremećaj (SAD) kuca na vrata sa prvim prohladnim danima. Definiše se kao vrsta depresije sa izmenama raspoloženja koja ima sezonski karakter i javlja se u određenom delu godišnjeg doba.
Početak decembra, zima je na pomolu i dok se jedni raduju žutom lišću i zimskim čarolijama, drugima predstoji mučan period. U ovom periodu osetne su izmene raspoloženja kod ljudi, pojačana je anksioznost i strahovi, što se naglašava i potencira sada i pojavom Corona virusa par godina unazad.
Često se u svakodnevnom razgovoru čuje „ovo hladno vreme veoma loše utiče na mene“…“meteoropata sam“.. Iza svih ovih i sličnih rečenica, često se krije sezonska depresija, a da sama osoba nije svesna ozbiljnosti problema, već to smatra normalnim osećanjem u ovo doba godine.
Kada govorimo o sezonskoj depresiji, ljudima prvo pada na pamet zimski period, kišni i tmurni dani, hladno vreme, međutim postoje i osobe koje pate od sezonske letnje depresije koja nastaje krajem proleća, početkom leta i završava se u jesen, ali ona je znatno ređa. U većini slučajeva počinje krajem jeseni i početkom zime, da bi do poboljšanja došlo tokom proleća i leta.
Šta su uzroci sezonske depresije?
Različiti su uzroci koji doprinose nastanku ovog podtipa depresije:
Na prvom mestu se navode spoljašnji činioci koji su i prvi „okidač“ za pojavu sezonske depresije, a koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Međutim, treba imati u vidu da sezonska depresija može da bude indikator drugih dubljih psiholoških problema ili psihičkih poremećaja poput endogene (nasledne) depresije, anksioznosti i psihoze.
Pojava sezonske depresije ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno naglo nastupaju nakon leta i zahtevaju određenu adaptaciju organizma.
Na psihološko funkcionisanje ne odražava se samo skraćenje dana i sve manji broj sunčanih sati već i „napadi“ sezonskih virusa koji takođe izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam.
Smanjena fizička aktivnost, poremećen san, nepravilna ishrana i stres vrlo su bitni uzročnici sezonskog afektivnog poremećaja.
Promene u intenzitetu dnevne svetlosti kao i njenom trajanju doprinose depresiji prouzrokujući poremećaj našeg „biološkog časovnika„. Manjak sunčeve svetlosti destimuliše hipotalamus u mozgu, koji je odgovoran za raspoloženje. Dolazi do povećanog lučenja hormona melatonina (hormona koji reguliše san) koji se proizvodi tokom noći kako bi pospešio san, a čije se lučenje tokom dana zaustavlja kako bi se sprečio osećaj umora. Kako su noći tokom jesenjih i zimskih meseci duge, jasno je i zašto se ovaj hormon luči u većoj količini, a sa njim dolazi i sezonska depresija.
Takođe, tokom zimskih dana, sa manjkom Sunčeve svetlosti dolazi do smanjenja lučenja serotonina („hormona sreće“, neurotransmitera koji pomaže u regulaciji raspoloženja) i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji poboljšavaju raspoloženje i aktiviraju organizam.
Simptomi sezonske depresije
Simptomi sezonske depresije isti su kao i kod drugih oblika depresije – tuga, osećaj umora i manjak energije, promene u apetitu – povećana potreba za hranom, a naročito za slatkišima, razdražljivost, potreba za snom i boravkom u krevetu, kao i povećana osetljivost na postupke drugih ljudi. Ono što je razlikuje od drugih oblika depresije jeste vreme kada se javlja – tokom jesenjih i zimskih meseci, ređe s proleća ili leta.
Kada je pravo vreme da se potraži stručna pomoć?
Važno je da osoba sama ne postavlja dijagnozu. Kada smetnje utiču na kvalitet svakodnevnih ličnih, radnih i profesionalnih aktivnosti, kada je narušena socijalna komunikacija i kada osoba ima osećaj da trpi zbog smetnji i tegoba koje oseća, pravo je vreme da potraži stručnu pomoć.
Kako se boriti protiv sezonske depresije?
Razlicite su strategije koje nam stoje na raspolaganju u borbi protiv sezonske depresije:
- Boravak u prirodi – što više to bolje!
- Druzite se – najgori scenario je da se zatvorite u kuću i čekate da zima prođe. Provodite vreme sa porodicom, prijateljima, negujte osećaj povezanosti koji je zapravo i najbolji lek u borbi sa hladnim i tmurnim danima.
- Putujte – planirajte putovanja, otputujte na neko toplije mesto, udaljite se iz tmurnog okruženja, obiđite neka nova mesta. Upoznavanje novih kultura i okoline može biti inspirativno i osvežavajuće iskustvo koje će vam pomoći da se izborite sa sezonskom depresijom.
- Fizička aktivnost – prevashodno jer pospešuje oslobađanje serotonina – hormona sreće, koji će pomoći da se osećate bolje. Tokom zimskih meseci obično smo manje fizički aktivni, što dodatno pogoršava stanje. Zato se potrudite da obezbedite sebi dovoljno kretanja i fizičke aktivnosti (joga, vezbe, šetnje u prirodi, plivanje, ples…)
- Rad na promeni negativnih uverenja – pogleda na sebe, druge, svet..
- Izbalansirajte ishranu. Duge zimske večeri provodimo uglavnom u zatvorenom i često od dosade pribegavamo grickanju. Zima je period raznih porodičnih okupljanja i slavlja, što je po pravilu praćeno prejedanjem. Sezonska depresija, sama po sebi, često uključuje prejedanje, posebno uzimanje „comfort food“, nezdrave hrane koja nam pruža privid utehe. Sve to dodatno pogoršava raspoloženje. Pokušajte da se disciplinujete i unosite više voća, povrća i namirnica bogatih omega3 masnim kiselinama koje podržavaju mentalno zdravlje. Unosite više vitamina D tokom zimskih meseci. Kada je oblačno i rano pada mrak, ne dobijamo toliko vitamina D, a veoma je važan za naše raspoloženje i osećaj dobre kondicije.
- Svetlost. S obzirom na činjenicu da je jedan od uzroka sezonske depresije smanjena količina sunčeve svetlosti tokom hladnijeg dela godine, potrebno je što više vremena tokom dana provoditi napolju, čak i kada je oblačno. Osvetlite dom prirodnom svetlošću koliko god je moguće. Treba razmišljati i o fototerapiji – svetlosnoj terapiji koja simulira sunčevu svetlost i koristi se za tretiranje ozbiljnijih oblika sezonske depresije.
Kako se leči?
Pored terapije korigovanjem lučenja melatonina, preventivno se na prve simptome sezonske depresije može delovati i antidepresivima, ali samo kod tipova ličnosti sa endogenom (nasledno uslovljenom) depresijom, koji su izloženi riziku od razvoja prave depresije (neurotičnog ili psihotičnog spektra). Budući da u takvim slučajevima sezonska depresija može da bude okidač za ozbiljniju depresivnu reakciju, čak i za pojavu suicidalnih misli, a posebno kad samoubilačka tendencija postoji i u anamnezi (istoriji bolesti), psihijatar će se odlučiti za blagovremeno uvođenje antidepresiva. Kod blažih slučajeva sezonske depresije dovoljna je psihoterapija usmerena na razvoj veštine kontrolisanja i zaustavljanja negativnih misli.
Psihoterapija, pak, kao način lečenja sezonske depresije, leči kompletnu individuu. Terapeut nastoji da otkrije šta je to što je pored sezonskih promena, doprinelo da određena osoba reaguje na dramatičan način, šta je to posebno što postoji u nekom njenom svetu, u njenom okruženju, i šta ona može da promeni od faktora na koje može da utiče, da bi vodila kvalitetniji život.
Svako godišnje doba ima svoje lepote i radosti!
Ako smatrate da imate problem pišite nam na office@lenus-ordinacija.rs ili pozovite na broj +381616433266.
Dođite da razgovaramo! Zakažite termin.
