Dizajnerske (sintetičke) droge sve su češća tema institucija koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti, predstavljaju izazov i problem prevashodno zbog svog nepoznatog (nejasnog) sastava, male detektabilnosti dostupnim mehanizmima otkrivanja, kao i posledicama koje ostavljaju u sve mlađoj populaciji obzirom da su veoma zastupljene u klubovima (clubbing droge) i skoro su podrazumevane na party okupljanjima.
Naime, postoji uz KOVID-19 još jedna manje poznata, ali podjednako devastirajuća pandemija koja hara planetom već godinama, a to je masovna (zlo)upotreba sintetičkih (dizajnerskih) droga, od kojih najpre pomišljamo na ekstazi/“ekser“, mada ova popularna droga konkretno ne predstavlja ni delić vrha gigantskog ledenog brega.
Ali, šta su u stvari dizajnerske (sintetičke) droge?
Naime, uporedo sa porastom upotrebe „kontrolisanih psihoaktivnih supstanci“ (PAS), poslednjih dvadeset godina dolazi do porasta broja korisnika „novih psihoaktivnih supstanci“ (NPAS), kako ih definiše i regulativa Evropske unije, a koje su poznate i kao „dizajnerske droge“, „legalne droge“, „sintetičke droge“, „biljne pilule za zabavu“, „soli za kupanje“, „osveživači vazduha“, „eksperimentalne supstance“, „prirodni suplementi“, „lekovi – analgetici“, često sa oznakom „nisu za ljudsku upotrebu“, i koje predstavljaju svojevrsne polulegalne paralele kontrolisanim supstancama.
Pored velikog broja pojavnih oblika takvih supstanci na tržištu, kako onom ilegalnom, ali nažalost i legalnom, problemi u ovoj oblasti su pre svega vezani za učestalo pojavljivanje novih proizvoda, čak i do jedne nove „droge“ nedeljno!
Sintetičke droge su hemijski veoma raznovrsne, jer dovoljna je mala promena hemijske strukture da to znači kako se radi o novoj supstanci koja zato nije na listi zabranjenih. Česte su i promene sastava preparata koji se pod istim imenom nalaze na tržištu, dok za istražne organe veliki problem predstavlja njihova detekcija, jer se ne mogu otkriti konvencionalnim metodama. Konačno, ovaj toksični „začarani krug“ zaokružuje sve veći broj „kućnih laboratorija“ u kojima se navedene supstance prave, kao i sami korisnici, koji su u stabilnom porastu, iako izostaju precizne procene upravo zbog pomenute teške detekcije.
Neke od prvih „dizajnerskih droga“ su prvobitno sintetizovali akademski ili industrijski istraživači u nastojanju da otkriju snažnije derivate lekova sa manje nuspojava, a tek kasnije su, slučajno ili namerno, prenamenjeni za „uživanje“, odnosno drogiranje.
Pomenuti NPAS su „novi narkotici ili psihotropni lekovi“ u čistoj formi ili u preparatu, koji nisu kontrolisani Konvencijom UN o narkoticima iz 1961. godine i Konvencijom UN o psihotropnim supstancama iz 1971., ali mogu predstavljati opasnost po zdravlje.
Mnogi od sintetičkih droga zapravo i nisu nove supstance, već su proizvedene pre tri-četiri decenije, ali su tek nedavno hemijskim procesima modifikovane tako da imitiraju efekte psihoaktivnih supstanci. S ciljem izbegavanja zakonske regulative, ilegalne laboratorije za proizvodnju novih psihoaktivnih supstanci često menjaju hemijsku strukturu, namenu, naziv, dizajn, način reklamiranja i distribucije ovih hemikalija. Sve veći značaj ima distribucija ovih supstanci posredstvom interneta ili „head shopova“ u kojima se prodaju pod sublimiranim namenama.
Štaviše, ono što posebno treba da izazove pažnju javnosti jeste činjenica da su se pre samo nekoliko godina i u Srbiji neke od ovih supstanci mogle nabaviti i na trafikama, posebno u okolini škola!
Kada govorimo o načinima konzumiranja, one se kao tablete, prah i kapi, elektronske cigarete itd, koriste na različite načine pušenjem, inhalacijom, ušmrkavanjem, intravenskim unošenjem itd…
Neke od najrasprostranjenijih supstanci koji se karakterišu kao dizajnerske droge su:
Spajs
Spajs predstavlja sintetičku varijantu kanabisa. Iako ima slične efekte na organizam, posledice koje se javljaju sa uzimanjem spajsa su daleko izraženije. Pored trenutnih simptoma, kao što su mučnina i povraćanje, uzimanje spajsa dovodi do pojave anksioznosti, a u težim slučajevima i do depresije i javljanja suicidalnih misli.
Mefedron
Mefedron i katinoni označili su pomalo prekretnicu za dizajnerske droge, pretvarajući malo poznate, neefikasne supstance koje se prodaju u „head shopovima“ u moćne droge sposobne da se na „crnom tržištu“ takmiče sa klasičnim narkoticima. Mefedron je posebno doživeo meteorski porast popularnosti u 2009. godini, a nastala medijska panika rezultirala je njegovom zabranom u više zemalja nakon čega je došlo do značajne pojave drugih katinona koji su pokušali da oponašaju efekte mefedrona.
Kao i drugi stimulansi, mefedron po uzimanju izaziva uvećanje energije, a ubrzavaju se i brojni procesi u organizmu. Naravno, nakon inicijalnog pozitivnog naleta dolaze brojni simptomi krize kao što su znojenje, nemir, bol u grudima i zamućen vid. Ipak, za razliku od drugih stimulanasa, kod kojih se neželjeni simptomi kraće zadržavaju, mefedron može izazivati neželjene efekte i do tri dana nakon svakog uzimanja.
Soli
Ovaj stimulans, koji je ime dobio zato što izgledom podseća na soli za kupanje, je sličan kokainu u trenutnim dejstvima koji izaziva, samo što je u odnosu na kokain znatno jači. Nažalost, ovo dolazi sa velikim problemima, budući da i samo jedno uzimanje narkotika soli može dovesti do psihotičkih epizoda, halucinacija i agresivnosti.
Flaka
Flaka predstavlja sintetički narkotik koji se po sastavu nalazi u grupi supstanci kao što su amfetamini i kokain. Izaziva jak efekat na organizam, ali takođe dovodi i do izuzetno izraženih simptoma krize. Kod mnogih pojedinaca, ovi simptomi su gotovo nepodnošljivi, pa su poznati slučajevi u kojima zavisnici od ove supstance preteruju u količinama koje konzumiraju, što može dovesti do predoziranja i smrti.
Sintetski kanabinoidi sa dva jedinjenja – JVH-018 i CP 47,497 – prvobitno pronađena u decembru 2008. kao aktivne komponente „biljnih mešavina za pušenje“, prodaju se kao legalna alternativa marihuani. Nakon toga, sve veći broj sintetičkih agonista kanabinoida i dalje se pojavljuje na tržištu.
I na kraju da spomenem i PCP (fenilcikloheksilpiperidin) tj. „anđeoski prah“, anestetik za životinje i ljude, čija je zdravstvena upotreba prekinuta ’65., kada su otkrivene izuzetno ozbiljne posledice u vidu psihoza kod ljudi. Tokom 80-ih, PCP je bio jedna od najpopularnijih uličnih droga u SAD.
Korisnici su ipak konačno delimično odustali od upotrebe PCP-ja jer su njegove opasnosti brzo došle do javnosti i postao je ozloglašen. Ali nažalost, zajedno sa novom sintetikom koja se razvija, PCP doživljava zabrinjavajući povratak i čak je vodeća droga u pojedinim američkim gradovima. Ovoj novoj generaciji nedostaje iskustva sa ovom klasom droge i taj fenomen se naziva
„generacijsko zaboravljanje“.
Teško je znati šta se tačno nalazi u prašku koji se u kesici prodaje ispod ruke u noćnom klubu ili na festivalu. Još je gora situacija sa tabletama izrađenim u nekom podrumu na mašinama iz pretprošlog veka – u jednoj tableti može da nema aktivne supstance, dok je u drugoj letalna doza. A kada u sve to ukalkulišemo moćni anestetik fentanil, sto puta jači od heroina, kojim od nedavno dileri „prskaju“ tablete i koji
ubija u količini veličine glave čiode, jasno je da svaki put kada neko stavi jednu takvu tabletu u usta, istovremeno stavlja i svoju glavu na panj.
Upravo je novi, manje izražen ali upravo zato i opasniji generacijski jaz u srži problematike o kojoj govorimo. Milenijalci i uopšte mladi rođeni u novo doba, od roditelja iz generacije X, baba i deda bejbi-bumera i dece cveća kojima su droge bile koliko-toliko poznate ako ih i sami nisu koristili, odrastaju u porodičnim jedinicama koje su, ako ne blagonaklone prema drogiranju, a onda bar mogu da pojme da im dete bude „radoznalo“ i „proba bar jednom“. Samo što oni nisu svesni da to što dete „degustira“ nije ona njima slaba i opšte poznata „trava koju je skoro pa svako probao“, već potencijalno smrtonosni koktel ko zna sve čega!
Dodajte na to opštu neuređenost društva, urušavanje tradicionalnih vrednosti i autoriteta, od porodice do države, nebrojene skandale i moralni sunovrat onih koji bi trebalo da predstavljaju ono najbolje i najvrednije među nama, i na sve to pojavu potpuno nove i sve dominantnije supkulture elektronske muzike, žurki i „aftera“ koji se neretko protežu iz noći ne samo do jutra već daleko u sledeći dan, i imate plodno tlo za sve vrste zloupotreba.
U problemu ste? Dođite da porazgovaramo! 
