Alkoholizam kao hronična bolest uključuje kako fizičke, tako i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Alkoholna pića su od davnina poznata kao “najbolji prirodni anksiolitik”, ili “loša navika” onih koji su im skloni, ali alkoholizam zapravo pripada bolestima zavisnosti i bolest je koju je potrebno lečiti.
Alkoholizam se razvija postepeno i prolazi kroz različite faze:
- FAZA UMERENOG PIJENJA koja još uvek ne predstavlja bolest, ali skoro da nema osobe koja je zavisna od alkohola, a da nije na putu zavisnosti prošla kroz ovu fazu.
- TRENING FAZA prelaz je između faze umerenog pijenja i uspostavljanja zavisnosti. Osoba pije umereno i dalje, ali dešavaju se i prva pijanstva na rođendanima, svadbama, proslavama Nove godine itd….
Sve češće se pije uz obroke, na druženjima u restoranima i tada se zapravo organizam trenira, tj. privikava na redovnije uzimanje tj. unos alkohola. Još uvek ne postoji zavisnost. - PREDTOKSIKOMANSKA FAZA predstavlja početnu fazu bolesti-tada se dešava porast tolerancije i razvija psihička zavisnost od alkohola. Porast tolerancije podrazumeva da osoba može da podnese veću količinu alkohola od one koju je mogla podneti ranije, može da popije više pića nego ranije.
Psihička zavisnost podrazumeva da se razvija obrazac “oslanjanja na alkohol” u svim situacijama koje podrazumevaju neprijatnost, strah, neizvesnost (“anksioliza” alkoholom) u cilju njihovog lakšeg prevazilaženja, rešavanja problema. U ovoj fazi uglavnom ne postoji motivacija za lečenje jer osoba još uvek ima ideju da ima kontrolu nad pijenjem. - TOKSIKOMANSKA FAZA je faza u kojoj postoji kompletna zavisnost od alkohola. Karakterišu je gubitak kontrole nad uzimanjem alkohola tzv. “fenomen prve čašice”, pojava alkoholne amnezije, pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. Ova faza zapravo sadrži definiciju alkoholizma.
Da biste postavili dijagnozu alkoholizma, neophodno je da budu prisutna bar 3 od navedenih kriterijuma.
- Postoji jaka žudnja za konzumiranjem alkohola,
- Osoba ne može da kontroliše da li pije alkohol i koliko pije,
- Porast tolerancije (osoba unosi sve više alkohola da bi postigla dejstvo koje je ranije imala manja doza),
- Po prekidu unosa alkohola razvijaju se simptomi apstinencijalne krize (drhtanje ruku, mučnina, znojenje, napetost),
- I pored svesnosti o štetnom uticaju alkohola na svoj organizam i svoj život, osoba nastavlja da pije,
- Gube se interesovanja, zapostavljaju aktivnosti, porodica, posao i sve druge obaveze. Alkohol postaje preokupacija broj jedan u životu osobe.
Fenomen prve čašice podrazumeva da osoba nakon jednog popijenog pića ne uspeva da se zaustavi već pije do “svoje doze pića” tj. dok se ne napije. Alkoholna amnezija podrazumeva gubitak sećanja na pojedine sadržaje iz perioda pijanstva, s tim što postoje dve vrste alkoholne amnezije-tzv. benigna koja se odnosi na period akutne intoksikacije alkoholom (uglavnom kod ljudi koji nisu razvili alkoholizam tj. ne piju i odraz je neprilagođenosti organizma na alkohol) i maligna alkoholna amnezija koja predstavlja znak poodmakle faze zavisnosti od alkohola. Znak je moždanog oštećenja.
Nemogućnost apstinencije podrazumeva da se osoba zavisna od alkohola ponaša po principu “nijedan dan bez alkohola”. U prevodu, pije po sistemu dolivanja, što znači da mu je u krvi potrebna stalna koncentracija alkohola kako bi bio u stanju da funkcioniše.Prekid pijenja uvek je uvod u apstinencijalnu krizu.
Pad tolerancije je četvrti znak toksikomanske zavisnosti. Uglavnom se javlja u kasnim fazama bolesti i podrazumeva da osoba zavisna od alkohola više nije u mogućnosti da popije veće količine alkohola nego joj je dovoljno i čašica-dve da se napije. Tada već postoje značajna oštećenja organizma, a naročito jetre i mozga.
Postojali su različiti pokušaji podele i uopšteno klasifikacije alkoholizma, od kojih je jedna od najpoznatijih Jelinekova na 5 tipova alkoholičara. Teško je primenjiva u našim uslovima, što nas približava najprihvaćenijoj podeli na periodične i svakodnevne alkoholičare.
Periodični alkoholičari kako im samo ime kaže, piju sa prekidima, tj. mogu da ne piju duže vremenske intervale (nedeljama, mesecima) pri čemu kada piju periodi pijenja traju po par ili više dana u nizu, piju do nivoa fizičke iscrpljenosti kada uspostavljaju dužu apstinenciju. Apstinencija nastupa prevashodno u cilju zdravstvene stabilizacije i oporavka. S tim u vezi i različiti modeli opijanja kod osoba koje piju na ovaj način (dnevno opijanje, večernje opijanje, vikend opijanje, opijanje u vreme dobijanja plate, menadžersko opijanje itd…)
Svakodnevni alkoholičari piju po sistemu dolivanja uglavnom već po buđenju tj. od jutra. Dolivaju nove količine pića tokom čitavog dana. Ako postoje apstinencije kod ovih osoba one su veoma kratke-par dana, a nastaju usled zdravstvenih tegoba. Apstinencije su u službi malog predaha od alkohola tokom kog se organizam oporavlja do započinjanja novog pijenja.
POSLEDICE ALKOHOLIZMA su brojne, kako telesne, tako i psihičke.
Spoljašnji izgled osoba zavisnih od alkohola je takođe karakterističan – oscilira od neurednog, zapuštenog izgleda sa karakterističnim izgledom lica koje je podbulo, uz naglašen kapilarni crtež nosa i na obrazima, pa do preterane urednosti koja je zapravo socijalna kamuflaža kojom osoba zavisna od alkohola prikriva svoju bolest.
Upale sluznice jednjaka, hronični gastritis, ulkusi želuca, izmene na sluzokožama tankog i debelog creva, naizmenični zatvori i dijareje, oštećenje srca, krvnih sudova, oštećenje jetre koje je, između ostalog i proporcionalno dužini alkoholičarskog staža, samo su neke od telesnih manifestacija tj. posledica alkoholizma.
Postoje dve faze kroz koje prolazi obolela jetra osoba zavisnih od alkohola:
alkoholna hepatoza ili masno izmenjena jetra-dolazi do nagomilavanja masti u jetri i samim tim njenog uvećanja, postaje opipljiva pod rebarnim lukom. Ovo stanje je još uvek reparabilno tj. popravljivo ukoliko osoba prestane da konzumira alkohol. Ukoliko ne prestane sa unosom alkohola dolazi do narednog stadijuma, a to je ciroza jetre koja predstavlja najteži stadijum oštećenja jetre. Ćelije jetre propadaju kao posledica direktnog toksičnog dejstva alkohola, a i usled nedostatka važnih hranljivih materija. Bivaju zamenjene ćelijama vezivnog tkiva koje nema funkciju prethodno propalih ćelija i taj deo tkiva jetre gubi funkciju. Ciroza jetre je neizlečiva i prekid unosa alkohola može je eventualno zaustaviti ili usporiti.
Pankreatitis je takođe teška posledica alkoholizma, sa još uvek visokom stopom smrtnosti.
Nervni sistem takođe biva pogođen toksičnim delovanjem alkohola pa se javlja epilepsija, polineuropatija-osećaj bockanja, peckanja, trnjenja u rukama i nogama, bolovi i grčevi u mišićima, drhtanje ruku što onemogućava osobu u izvođenju preciznih radnji itd… Hod ovih osoba postaje nesiguran i na širokoj osnovi-sličan geganju..
Psihičke posledice ogledaju se u narušenju kognitivnih funkcija, razvija se alkoholna demencija, poremećeno je pamćenje, dolazi do izmena karaktera i ličnosti alkoholičara. Mogu se javiti ozbiljne psihijatrijske posledice, kao što su psihoza ili depresija.
Karakteristićna je bolesna i nerealna ljubomora alkoholičara takođe kao posledica oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara (počiva na oštećenju krvno-sudovne mreže, kapilara i venula tj. sitnih krvnih sudova). Osoba zavisna od alkohola najpre samo sumnja, a vremenom postaje i uverena da ga žena vara, iako realno nema prevare. Počinje da je prati, prisluškuje razgovore, traži od nje priznanje neverstva, proverava donje rublje, stražari noću da umišljeni Ijubavnik baš tada ne naiđe. Sumnja i na najbliže prijatelje i srodnike pa i na vlastitu decu. Dešava, se da završetak ove mučne priče bude tragičan, odnosno da suprug ubije “nevernu” suprugu.
SOCIJALNE POSLEDICE ALKOHOLIZMA
Naime, alkoholizam nije samo problem pojedinca, već je i problem porodice, društva u celini upravo zbog toga što se odražava kako na osobu tako i na članove njene porodice i šire društvene zajednice.
Osim finansijskih problema kojima je izložena porodica pojedinca koji pije, javlja se i problem porodičnog nasilja.
Pojedinac koji je zavistan od alkohola često izostaje sa posla zbog zdravstvenih problema koje alkohol sobom nosi, umanjena mu je produktivnost u radnoj sredini, a zbog sve češćih bolovanja i izostajanja sa rada, kao i “incidentnog” ponašanja pod dejstvom alkohola kako u porodičnoj, tako i u radnoj sredini sasvim očekivana je mogućnost gubitka posla tj. dobijanja otkaza, pa i problema pravne prirode.
