Poslednjih godina sve je učestaliji problem zavisnosti od lekova. Najčešće se radi o lekovima za smirenje, za spavanje ili lekovima protiv bolova.
Naime, vreme u kome živimo-tempo života koji je brz, izloženost stresu, veliki broj obaveza koji se obavlja u tako skučenom vremenskom okviru, nemerljiva količina informacija koji moramo obraditi na dnevnom nivou-sve se to neminovno odražava na psihu svakog pojedinca.
Na tom terenu veoma lako dolazi do razvoja anksioznosti, kao i depresivnih stanja u kojima pojedinci često samoinicijativno pribegavaju primeni benzodiazepina u svrhu “samolečenja” i olakšanja tegoba koje imaju. Zbog takvog privlačnog efekta (osećaj rasterećenosti, opuštanja mišića, ublažavanje bola, rešavanje insomnije) česta je i zloupotreba u vidu prekomernog konzumiranja, povećanja doze, uzimanja lekova „na svoju ruku“. Organizam se jako brzo privikava na prisustvo i konzumiranje lekova.
Zloupotreba podrazumeva svako uzimanje leka mimo preporuke i dalje kontrole lekara.
Takođe, veoma važno je razlikovati zavisnost od lekova od tabletomanije.
Naime, zavisnost od lekova je sindrom koji se javlja kod upotrebe psihotropnih supstanci (benzodiazepina, barbiturata, lekova za spavanje), a tabletomaniju karakteriše velika potreba za uzimanjem lekova kako bi se izbegla pojava krize ili psihičkih problema izazvanih apstinencijom.
Najčešće zloupotrebljavani lekovi iz grupe benzodiazepina su: Bromazepam (Lexillium), Diazepam (Bensedin), Lorazepam, Ksalol (Xanax), Rivotril…
Osim što umanjuju napetost benzodiazepini i relaksiraju tj. opuštaju muskulaturu, samim tim dovode i do ublažavanja bola. Iz tog razloga se neretko dešava da osoba zbog pozitivnog iskustva nastavlja da lek koristi i nakon što stvarni problem, zbog koga se lek inicijalno uzimao nestane. Nakon nekog vremena organizam razvija toleranciju na lek i tada je potrebna veća doza kako bi se povratio doživljaj tj. delovanje sa početka i lek počinje da deluje kao narkotik.
Jako lako, već nakon nekoliko nedelja uzimanja, razvija se fizička i psihička zavisnost.
Fizički, organizam je navikao na prisustvo određenih supstanci (u ovom slučaju lekova) i kada se lekovi ne unose „redovno“ javljaju se simptomi apstinencijalnog sindroma (preznojavanje, porast pritiska, “lupanje” srca, grčevi u mišićima, glavobolja, nesanica). Psihološki, u pozadini je neodoljiva želja, potreba, pulzija, da se lek/lekovi unesu kako bi se osoba psihički bolje osećala.
S obzirom na to da ovi lekovi stvaraju veoma teške apstinencijalne krize, proces „skidanja“ tj. samog lečenja pacijenta je mnogo teži-dugotrajniji.
KOJE SU POSLEDICE ZAVISNOSTI OD LEKOVA?
Kao posledica zavisnosti od lekova javlja se pad funkcionisanja na dnevnom nivou, narušen je kvalitet života, zanemaruju se obaveze, porodica, profesionalne aktivnosti, gube se prioriteti i funkcionisanje postaje usmereno prvenstveno na nabavljanje i konzumaciju lekova. Dalje postoji rizik i od razvoja politoksikomanije tj. zavisnosti od više supstanci pa se često kombinuju lekovi za smirenje sa alkoholom u cilju pojačanja efekta.
KAKO SE LEČI ZAVISNOST OD LEKOVA?
Za zavisnike od lekova za smirenje i spavanje predviđena je obustava ovih lekova postepenim smanjivanjem dnevne doze. Trajanje ove faze lečenja zavisi od početne dnevne doze leka.
Lečenje se započinje detoksikacijom, dok se smanjivanje doze leka vrši postepeno i pažljivo da se ne bi provocirali simptomi apstinencijalne krize i da bi uspostavljanje apstinencije bilo bezbedno.
Lečenje zahteva individualan pristup i procenu stručnjaka.
