Šta je disfunkcionalna porodica?
Disfunkcionalna porodica predstavlja okruženje u kojem članovi porodice imaju poteškoće u ostvarivanju funkcionalnih i zdravih odnosa. Te porodice su neuspešne u zadovoljavanju potreba za opstankom, sigurnošću, ljubavlju i pripadanjem, kao i razvojem veština samostalnog življenja jednog ili više članova.
Prisutni su problematični obrasci ponašanja koji se odvijaju u kontinuitetu zanemarivanje, zlostavljanje, kao i odsustvo empatije za članove porodice. Poriču se očigledni simptomi (postojanje alkoholizma ili neke druge zavisnosti). Zapažaju se zamene uloga (dete igra ulogu roditelja).
Komunikacija se sastoji iz nejasnih, indirektnih poruka ili tzv. „duplo vezanih poruka“ kod kojih osoba kojoj je poruka upućena ne može ni u kakvom slučaju da pruži odgovarajuću reakciju. Na primer, roditelj se može požaliti da mu dete ne pruža nežnost, a kad ga dete zagrli, strese se ili izmakne i na taj način neverbalno pošalje poruku da je nežnost nepoželjna. Konflikata ima previše, ili ih nema uopšte. Ako konflikta nikad nema, neko mora da trpi.
Porodica može previše kontrolisati dete i osujećivati separaciju kad je potrebna. Na primer, roditelj razvija simptome kad adolescent počinje da se osamostaljuje i šalje poruku da je odvajanje nepoželjno. Dete se koristi u sukobu između roditelja. Jedan roditelj može ograničavati detetovo viđanje sa drugim roditeljem i kad to nije u detetovom interesu. Može ga primoravati da odbaci drugog roditelja ili ružno pričati o drugom roditelju pred detetom.
Zavisnost u disfunkcionalnoj porodici:
Zavisnost u disfunkcionalnoj porodici je veoma česta u praksi i složeni i kompleksni odnosi koji odlikuju takve porodice značajan su faktor koji doprinosi pojavi zavisnosti. Deca koja pripadaju ovim porodicama pate, lišena brige i pažnje roditelja, kao i sigurnosti i podrške koja im je potrebna tokom odrastanja. Ovi mališani često prolaze kroz detinjstvo osećajući se uplašeno, nedostojno i posramljeno.
Kao rezultat toga, mnogo je veća verovatnoća da će biti povučeni i socijalno izolovani. Neka deca razvijaju bunt i antisocijalno ponašanje (zlostavljanje drugih, napuštanje škole, bavljenje kriminalnim radnjama). Povećan je i rizik od autodestruktivnog ponašanja.
Sa druge strane česte su situacije u kojima se pojedinac koji živi u takvoj porodici zbog osećaja nesigurnosti, usamljenosti i nevoljenosti okreće ka zavisnosti kao načinu da se uteši „droga je moje skrovište i uteha“. Ovo se naročito odnosi na zavisnosti koje su povezane sa umirujućim efektima, kao što su na primer alkoholizam i zloupotreba droga.
U kasnijim godinama mogu se javiti i ljubavni problemi, usled stalnog nepoverenja i nemogućnosti da se održi dublja veza. Posttraumatski stresni sindrom, poremećaji ishrane, fobije, anksioznost, depresija.
Kako se nositi sa disfunkcionalnom porodicom i zavisnošću?
Psihoterapija je veoma korisna u pomoći pojedincu i porodici prevashodno u izmeni negativnih obrazaca ponašanja, poboljšanju komunikacije među članovima takvih porodica. Uz pomoć terapeuta pojedinac zavistan od psihoaktivnih supstanci radi na daljem održavanju apstinencije, izbegavanju okidača, situacija rizika za uzimanje psihoaktivnih supstanci, unapređenju veština preživljavanja i razvoju zdravog životnog stila.
