Burnout sindrom – sindrom izgaranja na poslu sve je češća pojava u današnjem radnom svetu. Burnout sindrom nastaje kao posledica dugotrajnog stresa i opterećenja na poslu i može se pojaviti kod svakog radnika, bez obzira na struku i radno mesto.Burnout sindrom je bolest savremenog doba.
Treba razlikovati umor od sindroma sagorevanja na poslu. Umor je prolazno, reverzibilno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i/ili napornog rada i može biti fizički ili intelektualni u zavisnosti od toga koju je aktivnost osoba obavljala. Nakon adekvatnog odmora, umor nestaje, dok se kod sindroma izgaranja to ne dešava.
Važno je napraviti razliku između stresa i burnout-a, iako sindrom sagorevanja može biti posledica stresa, ne vodi svaka stresna reakcija u sindrom izgaranja. Stres nastaje kada se pojedinac suočava sa zahtevima sa kojima ne može ili ne ume da izađe na kraj u datom trenutku, ali je ipak vrlo angažovan da reši problematičnu situaciju, ima nadu da će se stvari promeniti na bolje i da će se bolje osećati, a kada uspostavi kontrolu nad onim što mu se aktuelno dešava osoba se stabilizuje. S druge strane, burnout podrazumeva da osoba ne vidi perspektivu da će se bilo šta na bolje promeniti, oseća se bespomoćno i odustaje od bilo kakvog angažovanja. Stres najčešće vodi u anksioznost, dok burnout može odvesti u depresiju. Još jedna značajna razlika je da pojedinac najčešće zna da je pod stresom, ali da vrlo često nije svestan da ide putem izgaranja.
Šta je burnout sindrom i kako se manifestuje?
Burnout sindrom je stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti koje proizilazi iz dugotrajnog i intenzivnog stresa na poslu. Osobe koje pate od burnout sindroma osećaju se preopterećeno, beznadežno i nezainteresovano za posao ili druge aspekte života. Živite brzo, spavate veoma malo, radite mnogo, dan vam izgleda kratak, veoma ste napeti, a od vas su velika očekivanja na poslu.Utisak je kao da se nalazite u začaranom krugu.
Koji su uzroci burnout sindroma?
Burnout sindrom obično nastaje kada osoba oseća da nema kontrolu nad svojim životom ili poslom, kada je izložena dugotrajnom stresu ili preopterećenju. Postoji mnogo faktora koji doprinose nastanku sindroma sagorevanja: prevelika očekivanja poslodavca ili drugih ljudi, nedostatak podrške kolega i nadređenih, nedostatak autonomije u radu, konflikti na radnom mestu, izostanak priznanja i nagrada za rad, nezadovoljstvo radnim uslovima ili samom organizacionom strukturom.
Kako prepoznati simptome burnout sindroma kod sebe i drugih?
Simptomi burnout sindroma mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju: osećaj iscrpljenosti i izgaranja, emocionalna distanca prema radu ili drugim ljudima, anksioznost, nesanica, osećaj smanjene produktivnosti, kreativnosti i motivacije čak i za najosnovnije zadatke, kao i poteškoće sa koncentracijom. Dolazi do teškoća u međuljudskim odnosima, prenošenja nezadovoljstva na porodicu kao i razočaranja koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom. Osobe koje pate od burnout sindroma povlače se u sebe, postoji tendencija ka izolaciji uz osećaj beznađa i telesnog iscrpljivanja.
Ako primetite da se vi ili vaše kolege suočavate s ovim simptomima, važno je reagovati i preduzeti preventivne mere za sprečavanje burnout sindroma!
Kako se boriti s burnout sindromom na poslu i u privatnom životu?
Borba protiv burnout sindroma može uključivati niz strategija, uključujući:
- Određivanje prioriteta: napišite listu zadataka koje morate obaviti i postavite prioritete prema važnosti i rokovima. Pokušajte se koncentrisati na najvažnije zadatke i ne dopuštajte da vas manje važni zadaci ometaju.
- Pravite pauze i pronađite način da se opustite. Pronađite aktivnosti koje vas smiruju i koje vam pomažu da se osećate bolje.Možete meditirati, prošetati, slušati muziku ili pročitati knjigu.
- Organizujte vreme van posla: važno je da svoje vrijeme van posla organizujete na način koji će vam pomoći da se opustite i rešite stresa.Vežbajte, družite se sa prijateljima ili provedite vreme u krugu porodice. Pronađite aktivnosti koje vas ispunjavaju i koje vam daju energiju.
- Postavite granice: postavite granice između posla i privatnog života. Nemojte raditi prekovremeno i nemojte proveravati e-poštu nakon radnog vremena, disciplinujte se! Takođe, naučite reći „ne“ kad vam je potrebna pauza i kada se osećate preopterećeno.
- Razgovarajte o svojim problemima: Ako imate problema na poslu ili se osećate iscrpljeno, potražite podršku. Možete razgovarati sa svojim nadređenim, kolegama ili stručnim licem.
- Pronađite smisao: pronađite smisao u svom poslu, zadovoljstvo u svom radu i fokusirajte se na pozitivne aspekte svog posla.
Kako se oporaviti od sindroma i vratiti u balansiran i produktivan život?
Oporavak od burnout sindroma može biti dug i zahtevan proces. Imajte na umu da je burnout znak da u vašem životu nešto pogrešno funkcioniše. Razmislite šta je u pitanju, preispitajte svoje ciljeve i zapitajte se šta je ono što vam nedostaje. Burnout može biti šansa da otkrijete nove oblike funkcionisanja koji će vaš život učiniti kvalitetnijim. Stoga, ukoliko primetite da izgarate, razgovarajte sa kolegama, poslodavcem, porodicom. Nemojte se ustručavati, potražite pomoć stručnjaka koji će vam kroz savetodavni i psihoterapijski rad pomoći da na najefikasniji način izađete iz začaranog kruga u koji ste ušli.
